Stvarno je zadovoljstvo potsetiti se dobrih, starih dana, u mom slučaju, dobrih mladih dana. Tada smo, kao mladi audiofili u formiranju, slinili i balavili nad tim reklamama i želeli iz sve snage da imamo bar nešto od svega toga. Ja sam još bio i dobar, u to vreme sam imao reVox A78 integralac, AR5 kutije, Dual 1019 gramofon sa neizbežnom Shure zvučnicom i Uher Royal de Luxe mag, a već tada sam imao daleko iznad proseka debel zvučničke kablove, koji su za mene kupljeni u Italiji.
Ali, ništa manje mi nije zadovoljstvo da dana imam podosta od tih starima, koje sam strpljivo skupljao poslednjih godina. Onda nisam imao novaca za sve to, pa se eto popravljam pod stare dane. Na primer, pokušavao sam, bez rezultata, da kupim neki Harman/Kardon integralac još od onda, ali kada god sam bio na pragu da ga kupim, nešto bi iskrslo iznenada i to nešto je uvek dobijalo prednost. Prvi sam kupio tek 1993. godine, integralac 6550, a kako to već biva, posle dugog sušnog perioda dolaze monsunske kiše, pa danas još uvek imam taj 6550, ali sam supruti kupio i 680 integralac nekih 6 godina kasnije, pa onda sebi prestižni Citation serijue, pramp Citation 21 i amp Citation 24, da bih se na kraju skrasio na modelu PA 2400, pojačavač snage od 2x170W/8 Oma.
Naravno, danas mi je i sve ostalo drugačije, od original staroga što sam kupio je sada ostao samo Dual CS604 gramofon, i dalje sa Ortofon LM20 zvučnicom, menjana je samo igla do sada dva puta. Najsatrija starudija koju trenutno imam je reVox B760 tjuner, koji je i dalje najbolji tjunr koga sam ikada imao, i ne idu bilo kuda dok sam ja živ ( krajem 70-ih je i Sequerra boravio kod mene nekih desetak dana).. On je it 1977. godine, sledega ga Marantz relikvije, SVE iz 1978., najmlađa beba u pelenama je NAD C-565BEE, koji je moje veliko iznenađenje. Nikada nisam voleo tu firmu, ali on je zaista poseban u zvučnom smislu (Wolfson DAC), garantujem da boljeg nema bilo gde u okolini njegove cene (platio ga €400, snižena cena jer je bio eksponat u prodavnici).
A bilo je i iznenađenja sa uređajima od koji se mnogo očekivalo, ali su podbacili. Konkretno, Philips Black Tulip AH180 tjuner, AH280 preamp i AH370 špwer amp. Izgledaju da čovek padne mrtav kada ih vidi, ali zvučno se nisu proslavili, nisu loši, ali nisu ni onoliko dobri koliko se od njih očekivalo. Istina, mogu se malo "frizirati", lako je uočiti gde su Japanci omanuli (to je za Philips-a rađeno u Japanu, ja mislim kod Mitsubishi-ja, ali to ne mogu da dokažem), pa su štedljivi Japanci pazili da ostanu u nekoj jako tankoj klasi A, ja mislim isuviše tankoj, eventualno bi rebelans ka većoj klasi A popravio stvari, skoro sam siguran).
Za uzvrta, pola sata slušanja će svakome jasno pokazati zašto su Marantz uređaji iz tog doba bili legende. Predivno slušati i danas, mada u apsolutu, H/K Pa 2400 ima objektivno još veću rezoluciju i bitno viši stepen tolerancije prema teškim opterećenjima, ali on je ipak došao 20 godina kasnije.
